Lutrija BiH
joko

Moj susret sa Yoko Ono

09.12.2016

Piše: Vesna Vujić  ( Beograd, Srbija)- magazin Start BiH

Venecija, juni 2008. Moja prijateljica i ja odlučile smo da iz Portoroža skoknemo do Venecije. Početak leta, divan dan, pun sunca. Vaporet je plovio kanalom i ja sa njim. Gledala sam zadivljeno u palate kao svaki put, kao i prvi put. Po iskrcavanju kod Markovog trga, prva stanica nam je bio već krcat Harry's bar, mesto gde je Hemingway voleo da sedi i pije bellini, koktel od bele breskve i prošeka. I mi smo naručile sendvič i bellini. Za mene je to bila svetska premijera. Zalivala sam bellinijem najlepši sendvič koji sam ikada probala. Bila sam već opijena. 

SREĆA: Bože, koliko malo čoveku treba da bude srećan! Grad je bio pun turista. Izlozi na sve strane, najlepši primerci moderne umetnosti „made in Italy“. Cipele pre svega, naravno! Nisam znala gde pre da gledam, šta da probam, sve bih. Stigle smo tako i do čuvene prodavnice „Fratelli Rossetti“. Moja prijateljica se već umorila i ostala je ispred radnje, konačno da zapali cigaretu. Uđem, nema nikog sem prodavačica, gledam, pipkam. Uživam, sve je lepo, skupo. Nema toliko para u mom novčaniku, ali to meni uopšte nije bitno. Silazim sa galerije i vidim Japanku. Malena, malo starija žena, crno odelo, beli šešir, crne naočare preko nosa.

ŠTA IMA?: Yoko Ono, pomislim, ali kao da ne verujem. Podignem pogled i ugledam dva gabaritna muškarca, crnac i belac, i više nisam imala dilemu. Zatražila je belu, kožnu jaknu iz izloga, probala, savršeno joj je stajala i rekla da joj spakuju. Prodavačice su bile ushićene. Uobičajeno su arogantne, ali ove su bile toliko srdačne, ljubazne, gotovo ponizne.
Izađem napolje, pita me prijateljica: 
„Šta ima?!“  
Kažem: 
„Ništa posebno, samo Yoko Ono.“
Žena je nogom smrvila ostatak cigarete pre nego što sam završila rečenicu. Uletela je i izletela iz radnje razrogačenih očiju.

„Čekaj… stvarno Yoko Ono! A ja mislila novi model cipela. Moramo da se slikamo, ali moramo da se slikamo“, izgovorila je u dahu. 
Pitala je obezbeđenje i već smo sve tri bile ispred vrata radnje.

PTIČICA: Prvi su bili na redu roditelji jednog dečaka, koji su želeli fotografiju svog sina sa ženom Johna Lennona. Onda smo i nas dve pored Yoko Ono zauzele pozu za slikanje. Na ulici, ljudi su je odmah prepoznali i uzvikivali: „Yoko Ono, it’s Yoko Ono, look Yoko Ono…“. Oko nas se stvorila gužva.

Zahvalila sam se i poželela joj sve najbolje. Pružila sam ruku za pozdrav koju je Yoko Ono prihvatila uz osmeh. Istog trenutka me je drmnulo sto miligrama bensedina intravenozno! Totalno uzemljenje.

„Au, šta je ovo!“, prošlo mi je kroz celo telo. „Kakva žena!“ 
Kao da je iskonski mir celog Istoka bio u njenom biću, u tim rukama. Ništa slično nisam doživela u životu. Činilo mi se da sam i Johna Lennona odjednom gledala drugim očima. Kao da sam  razumela nešto, što nije od ovoga sveta.
Moja prijateljica i ja smo nastavile šetnju po Veneciji, sa tim što je ona svako malo kao u transu ponavljala: „Nema ništa samo Yoko Ono… samo Yoko Ono…“ Bile smo opčinjene tim susretom, svaka na svoj način.
Harry's, sendvič i bellini su izbledeli.

PRIJATELJICE: Kad sam se vratila u Beograd poslala sam joj zajedničku fotografiju i od tada je Yoko Ono moja FB prijateljica.
Nekoliko godina kasnije, u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, bila je pripremana izložba posvećena četrdesetogodišnjici njenog i Lennonovog venčanja, kada su državnicima sveta bili poslali seme žira, pa i Titu, sa porukom „Give Peace a Chanse“. Odmah sam se zainteresovala. Pitala sam kustose da li su, možda, pozvali Yoko Ono, a dobila sam odgovor da je traže već godinu dana na raznim adresama, ali bez uspeha. I onda je proradilo moje FB prijateljstvo. Yoko Ono mi je poslala kontakt adresu. Veza je uspostavljena, koliko sam razumela, na obostrano zadovoljstvo.
Kustoskinja me je posle pitala: 
„Gde ste vi upoznali Yoko Ono?“
„U Veneciji“, odgovorila sam.
„Na Bijenalu?“, bila je znatiželjna kustoskinja.
„Ne, u prodavnici cipela.“

 TITO; ŽIR I MIR: Izložba „Yoko, Lennon, Tito - jedna konceptualistička akcija“, koja sadrži dokumentaciju o akciji „Žirovi“ (Acrons) i drugim mirovnjačko-umetničkim akcijama slavnog para Yoko Ono i Johna Lennona iz 1969. godine, bila je postavljena 2010. godine u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, a potom je obišla region. Yoko Ono i John Lennon su posle venčanja 1968. godine  posadili  hrast posvećen ideji mira u svetu, u dvorištu katedrale u Koventriju, u Velikoj Britaniji. U svoju antiratnu akciju su uključili svetske lidere koji su imali moć da odlučuju o ratu i miru. Pedeset državnika dobilo je žirove i pisma u kojima im Yoko Ono i Lennon objašnjavaju svoju antiratnu ideju sa molbom da žirovi budu zasađeni (Package of Love And Peace).

Paket je dobio i Josip Broz Tito. Na izložbi je prikazana dokumentacija o prijemu paketa sa žirovima koju čuva Arhiv Jugoslavije i grafike Acorns 
100, kojima je Yoko Ono 2008. godine obeležila 40-godišnjicu te umetničke akcije, izvestio je portal SEEcult.org

Prema navodima autora izložbe, Mome Cvijovića i Save Stepanova, žirovi koji su upućeni Titu su pregledani prema protokolu. Iz jugoslovenske ambasade u Londonu Titu je poslato pismo koje objašnjava da je „izvesni gospodin Lenon, član u svetu poznatog ansambla Bitlsi“ poslao neobičan poklon i predlog da se žirovi zasade kao simboli želje da u svetu prestane rat. Na tom dokumentu stoji potpis koji označava da je Tito video poklon i odobrio njegov prijem. Ambasadi je dato uputstvo da zahvali na poklonu Johnu Lennonu i Yoko Ono.

Predsednik Jugoslavije je prihvatio njihovu ideju, žirove je posadio u arborijumu rezidencije u Beogradu, gde danas postoje dva 40-godišnja hrasta. 

U okviru te izložbe bila je izvedena akcija „Yoko Ono - Drvo želja“ (Wish tree), u kojoj su posetioci svoje poruke kačili na drvo. Yoko Ono je pokrenula tu akciju 1981. godine u čast Lennona i njihovih zajedničkih mirovnih aktivnosti, a širom sveta je prikupljeno 700.000 poruka. Ispisane želje su pohranjene u okviru svetlosne instalacije „Imagine Peace Tower“, u Rejkjaviku.



NAJNOVIJE IZ RUBRIKE

Trenutno nema dostupnih novosti iz odabrane rubrike.