Lutrija BiH
dzev

PRIČA DVANAEST-Dževad Selimović: U cilju prevare i certifikate za sigurnost proglase diskriminirajućim

28.01.2016

Naš sagovornik kaže da ne zna da li je ono što doživljava pri učešću na tenderima za javne nabavke korupcija, ali da mnogo toga otvara sumnju i u mogućnost korupcije



Preduzeće Trisar-Inn, koje postoji 26 godina, u BiH zastupa slovenački Elan i to sektor za opremanje sportskih sala i prodaje učila i opremu za vrtiće, škole i fakultete. Zbog toga često učestvuje na tenderima za javne nabavke, a direktor Dževad Selimović svakodnevno prolazi kroz nova iskustva. 

Možete li opisati neko svoje iskustvo sa korupcijom?

- Ne znam da li je ono što ja doživljavam pri učešću na tenderima za javne nabavke korupcija, ali otvara sumnju i u mogućnost korupcije. Naime, više puta sam naišao na tendere u kojima ono što se traži nije jasno definisano i kada ugovornom organu ukažem na propuste u tenderskoj dokumentaciji dobijem odgovor da oni imaju službenike za javne nabavke koji su stručni u svom poslu i uglavnom ignorišu moje primjedbe. Desilo se, recimo, da u tenderu nisu navedeni standardi obavezni prema Zakonu o javnim nabavkama i da se ne traži da oprema koju ugovorni organ kupuje ima certifikate kojima se garantuje sigurnost i kvalitet, a time se ponuđač dovodi u zabunu da može da ponudi svašta, ali se otvara i prostor za malverzacije jer bi na tenderu mogao biti izabran i neko ko ne nudi certificiranu opremu. Imao sam slučaj, recimo u Brčkom, da na tenderu za opremu za sportsku salu traže certifikat za kvalitet i sigurnost za sto za stoni tenis, a za vratila, karike i drugu opremu za penjanje, koja može biti opasna po život, ne traže certifikat. To stvara prostor da bude izabran i neko ko zaista nudi opremu bez certifikata. Kada sam im na to ukazao oni su me ignorisali. Nedavno sam jednoj sali isporučio opremu i razgovaram kasnije sa trenerom jednog uglednog sportskog kluba i on mi nakom par minuta kaže da parket nije sportski i kvalitetan. Pitam ga kako zna, a on mi objasni da se na sportskom parketu lopta nakon udarca vraća na visinu sa koje je bačena i da oni po tome odmah znaju da li je pod dobar ili nije. Imao sam i slučaj da je jedan ugovorni organ u tenderu spojio gradnju sportske dvorane i njeno opremanje, što je prema Zakonu o javnim nabavkama potpuno različito i nespojivo i tu zaista postoji mogućnost nezakonitih isporuka. Primjedbe su i oni ignorisali, a kada sam se žalio na rezultate ovog tendera tražili su da platim taksu za žalbu na ukupnu vrijednost cijele nabavke i to bi bilo oko 11.500 KM.  Ili, recimo, na jednom sarajevskom fakultetu su tražili 20 mikroskopa i oni su u tenderu precizno opisali kvalitet i tehničke karakteristike mikroskopa, bez navođenja proizvođača i, u skladu sa Zakonom, napisali da traže takve ili ekvivalentne. Prijavio sam se na taj tender i nisam dobio posao. Kako imam pravo tražiti uvid u ocjenu ponuda ja sam to i zatražio i među ponudama sam vidio da odabrani ponuđač nudi mikroskope koji nisu tražene kvalitete, ali jesu znatno niže cijene i kategorije niže od tražene. Da pojasnim da, recimo, sa kategorijom koju su oni kupili ne možete sa sigurnošću prepoznati kancerogenu ćeliju dok s onom koju su tražili ne ostaje nikakva sumnja u karakter posmatranih ćelija. Objasnio sam im da to što su kupili nije ekvivalentno traženom, nego značajno različito, ali oni su me ubjeđivali da je to isto, pa sam se žalio Uredu za žalbe i oni su mi rekli isto. I njima sam objašnjavao, ali nije pomoglo i rekli su mi da idem na Sud BiH. Obratio sam se i Sudu BiH i oni su presudili da nisam u pravu. Dok je cijela procedura trajala fakultet je kupio mikroskope koje je odabrao na početku procedure, a prema Zakonu ne bi smjeli to uraditi dok ne budu imali konačnu presudu. Drugačiji slučaj je bio u jednoj osnovnoj školi u Sarajevu koja je jedva dočekali malo para da opremi salu i raspišu tender i odaberu ponuđača, a jedan ponuđač se žalio da su certifikati koji su inače obavezni dokaz kvaliteta diskriminirajući i dok Ured za žalbe ne riješi žalbu ta škola ne može završiti nabavku, a ako budu dugo čekali propast će im budžetski novac. Dakle, ja ne želim da griješim dušu i kažem da je u pitanju  korupcija. Meni lično nikada niko nije nudio ili tražio novac da dobijem posao i ovo o čemu govorim može biti rezultat neznanja, ali otvara i prostor za razmišljanje da je to pokušaj da se nekom omogući da dobije posao iako nije dovoljno dobar. I ne želim da govorim o tome kao o senzaciji, pa da se to nađe u  nekom siti centru kao pepeljara od 1.500 KM. Zakon ovaj koji sada imamo možda jeste ponegdje nejasan, ali je upotrebljiv ako bismo ga poštovali i provodili onako kako piše i stručno pripremali tenderske dokumentacije.

Kako se osjećate u vezi sa tim iskustvima i da li ste nešto poduzimali u vezi sa tim?

- Pa ja se žalim uvijek kada prepoznam i provjerim da postoje propusti u tenderskoj dokumentaciji i u odlukama o nabavkama i stalno sam u nekom žalbenom postupku. Obraćao sam se Uredu za žalbe i Sudu BiH više od 20 puta, 23 ili 25 puta, i znam da sam u većini tih slučajeva sigurno bio u pravu. Na Sudu BiH imate tužbe koje stoje i deset godina i niko ne odgovara, a javna nabavka ne bi trebala biti završena dok ne dobijemo pravosnažnu presudu i ja na kraju dobijem presudu poslije tri godine dok je u međuvremenu ugovorni organ kupio opremu i nikom ništa, niko ne odgovara. Ali kako dokazati da li je to korupcija ili ne? Možemo samo govoriti o tome da su neki ugovorni organi neozbiljni, neuki, needucirani, da nemaju dovoljno stručnosti da prepoznaju propuste u proceduri. Mogao bih govoriti o desetinama slučajeva koji ilustruju potrebu za dodatnom edukacijom svih u ovom procesu.

Šta mislite o korupciji kao pojavi u društvu i šta mislite da li je u BiH ima više nego što govorimo o njoj ili manje ili...?

- Korupcije vjerovatno ima svuda u svijetu, a ako govorimo o BiH - ima je sigurno jer se o njoj stalno govori, ali mislim da joj pravu mjeru još nismo utvrdili. Mnogo je onih koji se trude da utvrde u kojoj mjeri je prisutna, ali mi još nemamo neku validnu procjenu. Sve čime raspolažemo su podaci nevladinog sektora, ali ja još nisam vidio neku analizu Agencije za javne nabavke u BiH koja bi morala imati podatke ili Ureda za žalbe koji bi trebao da kaže koliko žalbi je bilo i koliko ih je usvojeno, koliko ih je Sud riješio. Recimo, neshvatljivo mi je da 75 posto javnih nabavki može da prođe kao nezakonito, da zaposleni u Uredu za žalbe nisu bolje educirani i ekspeditivniji ili brži u donošenju odluka i da vas vrlo lako pošalju da se žalite sudu jer sud nikakve odluke ne donosi. Zbog svega toga nama se desi da neke važne nabavke propadaju, da propadaju i međunarodne i pare iz budžeta. Ako govorim o sportskim salama, što je moj sektor, mi nemamo podataka o tome koliko djece je povrijeđeno na časovima tjelesnog odgoja zbog loše opreme koja ne posjeduje certifikat o kvalitetu i sigurnosti, a trebali bismo ih imati. 

Kako je moguće da ona postoji ako se gotovo svakodnevno u javnosti neko od političkih autoriteta zaklinje u borbu protiv korupcije?

- Svaka budžetska para, pa i ona koja ide u javne nabavke, mora proći neke političke strukture, a opet vidimo da ti autoriteti imaju svoje probleme, unutarpartijske ili političke i nemaju oni vremena za to jer vjerovatno imaju važnije prioritete, a ako govorimo o odgovornosti za trošenje javnih para i kupovinu nečeg za javne potrebe - oni bi morali voditi računa o tome da imamo najbolju, najkvalitetniju i najsavremeniju opremu koja se potvrđuje certifikatom o kvalitetu i sigurnosti, ali oni to ne rade.

Ko bi trebao da se bori protiv korupcije?

- Pa svi mi jer ja nudim i prodajem nešto i stalo mi je da je sve u okvirima zakona i procedure i da dobijem posao, ali svi su u nekom lancu korisnici. U segmetnu u kom ja radim gotovo svaki čovjek je korisnik jer sva djeca idu u vrtiće, u škole, na fakultete... i koriste ono što je predmet javnih nabavki u bilo kom sektoru života.

Vi ste član Udruženja građana Tendera. Je li to način borbe protiv korupcije?

- Mi razgovaramo sa političkim strankama, pokušavamo da im objasnimo problematiku, odlazimo na razne skupove, lobiramo... Pokušavamo nešto da promijenimo jer sve ide kroz javne nabavke. Pa i rasvjeta na prilazima mjestu gdje se gradi autoput je bila dio javne nabavke i neko je po tenderu obavezan da je postavi 2-3 km prije gradilišta, a oni je postave na svega desetak metara i tu ja mirne duše mogu da kažem da tu nešto nije po zakonu. 

Zašto se ljudi teško odlučuje da govore o vlastitim korupcijskim iskustvima, čak i kada su žrtve?

- Ne znam da li ima elemenata straha, ali razumijem da onaj ko učestvuje u korupciji nikada neće govori o tome i priznati šta radi, a onaj koji ne učestvuje u korupciji - nema dokaze da bi mogao da govori o tome.


(Tekst objavljen 29.12.2015. godine u Magazinu Start BiH, , a projekat pod nazivom PROMIJENIT ĆEMO ONO ŠTO NAM SMETA- u okviru kojeg su objavljene ove priče rađen je uz podršku Američke ambasade u BiH. Stavovi izrečeni u ovim intervjuima ne odražavaju nužno i stavove redakcije i uredištva magazina Start Ambasade SAD-a u BiH)



NAJNOVIJE IZ RUBRIKE

Trenutno nema dostupnih novosti iz odabrane rubrike.