mate

ČETVRTA PRIČA-Mato Grabovica: Naše ljude zapravo nije briga da li će ih neko prijaviti da su korumpirani

17.10.2015

Sretao se, kaže naš sagovornik, sa korupcijom u svom okruženju, od fakulteta, pa do ljekara. Misli da je pojedinac prisiljen igrati po pravilima onih kod kojih je neka moć. Zaključuje da je i sama priča o borbi protiv korupcije postala floskula 



Ljubušak Mato Grabovica ima 23 godine. Svršeni je beccerol politologije i sprema se za master. U međuvremenu piše blog i poneki angažovani tekst, uočava korupciju u svojoj neposrednoj blizini i bavi se stand-up komedijom.

Imali ste neko vlastito iskustvo vezano za korupciju – o čemu se radilo? 
 
- Na fakultetu na kom sam studirao radi jedan profesor čiji udžbenik nikako da uđe u obaveznu literaturu, ali se on dosjetio kako da proda svoju knjigu: studenti  se na ispitu, u posljednjih deset-petnaest minuta mogu podsjetiti iz njegove knjige, odnosno provjeriti da li su tačno odgovorili. Zbog toga većina studenata kupi njegovu knjigu koja košta 50 KM i koju on sam prodaje. Ja je nisam kupio jer ispit nije težak i više volim naučiti, a i volim sačuvati tih 50 KM. 

Kako ste shvatili da je to nešto loše i da li ste poduzeli nešto u vezi s tim?

- Znam da je to nekome ekstramogućnost, ali ja mislim da je to plaćanje ispita. Znam da na svim fakultetima ima mnogo profesora koji insistiraju da kupite njihovu knjigu, ali ima i onih koji vam daju da kopirate, posuđuju... Ovaj o kome govorim se pojavljuje i na TV i slovi kao ekspert za nešto, ali ja bih rekao najprije da je on ekspert za prodaju svoje knjige. Čuo sam, dakle ograđujem se jer nemam nikakve dokaze, da na fakultetu postoji arhiv prijava protiv njega, ali se nikada ništa nije desilo. Nisam to nikome prijavio i ne želim prijaviti jer ne mislim da bih imao neke probleme na fakultetu zbog toga, ali ko zna, možda nekada poželim biti asistent na fakultetu. Osim toga, ne želim trpiti neke sankcije jer ako bih to uhvatio ganjati - sigurno bih imao problema. Nije on neka krupna politička riba, ali bih sigurno došao pod neki pritisak jer ipak je on meni nadređeni. Osim toga, i drugi su prijavljivali i ništa se nije promijenilo.

Da li biste prijavili neki drugi oblik korupcije kome biste svjedočili? 

- Vjerovatno da. Moja mama je imala rak i liječena je u bolnici u Mostaru i gledali smo kako se rutinski dobivaju termini za operaciju preko reda za 500 KM. Ne znam ja kome se daje taj novac i kod koga on završava, ali znam da se tačno zna koji doktor očekuje koji iznos, a kome ne smiješ ni čokoladu donijeti. Dakle najnormalnija je procedura da nekome platiš da budeš primljen u bolnicu, bez obzira na to što imaš knjižicu.

Kako ste se osjećali u vezi sa tim slučajem na fakultetu?

- Samo sam želio da to što prije završi, da prođem taj ispit. Nije to meni prouzrokovalo neke teške emocije, ali nije ti svejedno: znaš šta se dešava, vidiš na kakvom fakultetu studiraš, a asistent nam se žali da studenti loše pričaju o fakultetu i moli nas da mi to ne radimo iako, eto, primjera radi, profesor dila knjigu pred cijelim fakultetom i oni traže da ti ne pričaš loše o tom fakultetu?! Nemam ja ideal da su zemlje Zapada i EU mnogo bolje od nas oko tog pitanja, ali je to na višem levelu i barem je manje vidljivo. Naše ljude zapravo nije briga da li će ih neko prijaviti da su korumpirani jer i ako ih prijavi - niko neće ništa uraditi. Ova moja priča o profesoru i knjizi nikoga nije zabezeknula, ne uznemirava ni mene. Sa druge strane, neke druge stvari bi me i te kako uznemirile i znam da nije jednostavno boriti se protiv toga jer znam da se može ostati bez glave ako kopaš po nečem što neko krije, a ja pišem blog i želim raditi kao novinar i znam da je ubijen Ivo Pukanić u Hrvatskoj, pa Saša Marković u Srbiji i sigurno ni jedan ni drugi nisu ubijeni zbog kafanske priče. Znam da ima i suptilnijih načina ucjenjivanja studenata, od obaranja bezbroj puta, dok ne platiš,  i drugih načina, ali sve to nije ništa naročito novo. Pa u Mostaru je gorio kabinet jedne profesorice koja je tako obarala studente dok ne dobije novac, ali ni nakon toga se ništa nije desilo.  

Šta mislite generalno o postojanju korupcije u nekom društvu?

- Korupciju je nemoguće izdvojiti iz društva u cjelini kao neki zaseban fenomen. Ona jeste sistemska pojava, ali je teško izdvojiti i ne govoriti o stvarima koje su povezane sa njom. Dakle, niko neće plaćati ispit ako nije primoran na to. Pojedinac je jednostavno prisiljen igrati po pravilima onih kod kojih je neka moć. Sa druge strane, neke ljude naprosto ne zanima borba protiv te pojave jer njima je najnormalnije da dobiju diplomu nakon što nekom plate ili čak poštom pošalju pare nekom. Moj prijatelj je završio jednu privatnu srednju školu koja vam poštom šalje udžbenike, ispite i diplomu i njemu ništa oko toga nije bilo čudno, a sasvim slučajno znam da mnogo ljudi sa diplomom upravo te škole odlazi u Njemačku na rad i sada, kada tamo dođu potpune neznalice iz BiH sa tom diplomom, oni neće zaposliti više nikoga odavde jer će misliti da su svi takve neznalice. 

Kako je uopšte moguće da korupcija postoji ako svakodnevno čujemo neku važnu političku ličnost koja se zaklinje u borbu protiv korupcije? 

- Sami ljudi koji daju novac za neku uslugu su dobrim dijelom krivi za njeno postojanje. Većina ljudi već rutinski, najnormalnije daje novac i to je ono što mene nervira. Moji roditelji to rade i stalno smo u svađi oko toga. U redu je da počastiš nekoga ako ti je drag i prijatelj ti je, ali da častiš nekoga samo zato što radi svoj posao za koji je plaćen - ja zaista ne razumijem zašto je potrebno da mu na taj način iskazuješ zahvalnost. Ljudi i bez potrebe daju novac i poklone, ali ne znam šta očekuju zauzvrat. Imam kolegu na faksu koji svaki put kada ide u studentsku službu tetama koje tamo rade kupi čokoladu i on to radi rutinski svaki put. I ako neko sada očekuje da će institucije to riješiti – vara se. Sa druge strane, ne mogu ljudi uhititi sami sebe. Osim toga, pojedinac je nemoćan: čitao sam o ženi koja je radila u parlamentu i prijavila je korupciju i na kraju ostala  bez posla.

I ko bi onda trebao da se bori protiv korupcije?

- Po pravilu, institucje, ali ako one neće, ostaju novinari i pojedinci. Ljudi bi morali dati sve od sebe da ne daju mito, da ne plaćaju ljudima koji samo rade svoj posao, ali ako je neko očajnički bolestan i ne vidi izlaz jer neće da ga prime u bolnicu, a zna da će novac pomoći – oni nemaju drugog načina nego platiti nekome za njegovu dobru volju. 

Razmišljate li o svom zaposlenju i hvata li vas strah od toga?

- Pa volio bih da radim kao novinar, a sada kao komičar imam nekih loših iskustava. Moj kolega je ispiričao vic o TV OBN i neki lik iz publike ga častio pićem, a kasnije ga pozvao za svoj sto i onda mu rekao da je on jedan od direktora OBN-a i da više nikada ne priča viceve o OBN-u. To doduše nije korupcija, nego prijetnja, ali desilo se. Desilo se i da je gazda jednog kafića zatražio da neki vic ne pričam ponovo. To je više cenzura, ali mislim da on kao vlasnik kafića ima pravo na to jer za nekog je taj vic možda i bio uvredljiv. 

Da li ste možda član neke NVO koja se bori protiv korupcije ili biste voljeli da budete? 

- Volio bih da budem politički aktivan jer me zanima politika i sada razmišljam o eventualnom priključivanju Našoj stranci, koja mi je nekako najbliža i mislim da su dobri, ali ne želim se baviti korupcijom, to nije nešto što me primarno zanima. Zanima me kao društvena nepravda, ali mislim da sama ta priča o borbi protiv korupcije postaje floskula jer kada govorimo o tome ili kada finansiramo neke projekte za borbu protiv korupcije, to je isto kao da govorimo da je cijeli sistem dobar i korupcija je sada kao jedini problem i krivi su pojedinci. Imate situaciju da je EU mnogo gore korumpirana nego bilo ko u BiH, a kod nas je cijelo društvo pogrešno postavljeno i ja sada, recimo, ne očekujem da će BiH postati normalna država dok sam ja živ i korupcija jeste problem, ali meni nije prioritet. Mnogo mi se značajnijim čini uspostaviti političku opciju koja bi bila poštenija, a meni je tu jako zanimljiva nova ljevica za koju neki kažu da je radikalna, iako ja tu ne vidim ništa radikalno, odnosno loše. 

Zašto ljudi ne žele da prijave korupciju ili javno govore o svojim iskustvima?

- Nemaju povjerenje ni u koga, ni u institucije, ni u bilo koga. Vjeruju da su svi političari korumpirani i nivo nepovjerenja u institucije je možda veći samo u nekim afričkim zemljama u kojima je sve razvaljeno. Ljudi ne očekuju da će se išta desiti ako prijave korupciju i uglavnom se ništa ne dešava. Drugi problem je strah. I ja lično bih prijavio svog profesora više zbog toga da mogu reći da sam prijavio, ali mi nije svejedno da prijavljujem nešto ili nekoga sa fakulteta na koji se mislim vratiti. 

Kako je to biti stand-up komičar i ima li korupcije vezane za nastupe?

- Volim stand-up, to mi je odličan izraz, a i dobar je hobi uz studije i nema mnogo konkurencije kao kod muzičara. Korupcije vezane za nastupe nema u BiH, ali u regiji ima nekih pokušaja menadžera da kontroliraju stand-up scenu na način da im smeta da nastupaš negdje gdje njima ne odgovara, ali toga u BiH nema. Mislim i da je to teško jer stand-up je stvar intelekta jer ne može neko biti glup i duhovit. Zbog toga stand-up ne može biti ni estrada ni megapopularan, ali je jako dobar. 
    
(TEKST JE OBJAVLJEN U MAGAZINU START BiH 29.SEPTEMBRA 2015., a projekat pod nazivom PROMIJENIT ĆEMO ONO ŠTO NAM SMETA- u okviru kojeg su objavljene ove priče rađen je uz podršku Američke ambasade u BiH. Stavovi izrečeni u ovim intervjuima ne odražavaju nužno i stavove redakcije i uredištva magazina Start Ambasade SAD-a u BiH)



NAJNOVIJE IZ RUBRIKE

sun
U BiH veći dio dana sunčano
24.03.2017

U Bosni i Hercegovini danas će veći dio dana biti pretežno sunčano vrijeme.

mjesec
Knjiga.ba čitaocima preporučuje nove naslove za proljeće
24.03.2017

Najveća online knjižara Knjiga.ba čitaocima za ovo proljeće preporučuje naslove koji bi trebali da budu zastupljeni u svakoj kućnoj biblioteci.

laj
Lajčak: Htio sam skrenuti pažnju EU na odgovornost koju imamo prema regionu
24.03.2017